Ko je uzročnik gripa?​

Virus iz porodice Influenza viridae uzrokuje grip. Postoji nekoliko tipova označenih slovima, a sezonski sojevi se menjaju iz godine u godinu.

Kako se grip prenosi?​

Virus se prenosi od bolesne osobe kijanjem, kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa obolelim detetom.

Zimsko vreme i grip​

Hladnoća pogoduje širenju virusa jer on duže živi u hladnom okruženju, a deca borave zajedno u zatvorenim prostorima što ubrzava prenos.

Šta razlikuje grip od ostalih respiratornih virusa?​

Virus gripa je bolest čitavog organizma sa bržim razvojem i većim rizikom od komplikacija nego kod većine drugih respiratornih virusa.

Prepoznavanje gripa kod dece​

Simptomi uključuju visoku temperaturu, loše opšte stanje, loš apetit, slinjenje, kašalj i bolove u telu.

Trajanje bolesti​

Grip obično ne traje manje od sedam dana, a kod male dece može da potraje do deset dana.

Komplikacije​

Česte su upala uha, sinusitis i pneumonija.

Lečenje​

Većina dece se sama izleči kroz prirodnu borbu imunog sistema. Preporučeni tretmani uključuju antipiretike, održavanje vlažnosti nosnih šupljina i unos tečnosti.

Oporavak​

Nakon preležanog gripa, dete ne sme da se izlaže intenzivnim fizičkim naporima najmanje dve nedelje.

Prevencija​

Vakcinacija je pravi način sprečavanja gripa, bezbedna i efikasna opcija preporučena od Svetske zdravstvene organizacije.

Više od trećine dece koja dolaze kod lekara dolaze upravo zbog povišene temperature.

Uzroci​

Najčešće uzroke čine infekcije, vakcinacija i pretopljavanje.

Preporuke prema uzrastu​

• Odojčad mlađa od 3 meseca sa temperaturom od 38°C i više – hitno kod lekara
• Deca od 3 meseca do 3 godine – konsultovati pedijatra
• Starija deca – pratiti opšte stanje, ponašanje i aktivnost

Praktični saveti za snižavanje temperature​

• Lagana odeća
• Povećan unos tečnosti
• Paracetamol ili Brufen (prema uputstvu i uzrastu)

Izbegavati alkoholne frikcije i Aspirin kod dece.

Hitne situacije koje zahtevaju odmah lekarsku pomoć​

• Konvulzije
• Teškoće u disanju
• Promenjena boja usana ili jezika
• Izražena razdražljivost deteta

U prvim mesecima, bebe zadovoljavaju svoje nutritivne potrebe samo majčinim mlekom ili mlečnom formulom i vodom.

Spremnost za uvođenje čvrste hrane​

Nakon navršena četiri meseca, mleko više ne zadovoljava povećane potrebe u kalorijama, vitaminima i mikroelementima. Oko šestog meseca, razvoj digestivnog i neuromišićnog sistema dostiže nivo prihvatanja čvrste hrane.

Znaci spremnosti bebe​

• Zanimanje za hranu drugih osoba
• Žvakanje i gutanje pri gledanju drugih kako jedu
• Stavljanje predmeta u usta iz ruke
• Gladnost posle mleka
• Kontrola gornjeg dela tela pri signaliziranju gladi ili sitosti

Rizici preranog uvođenja​

Pre četiri meseca, beba nema dovoljnu količinu pljuvačke za varenje niti dovoljno digestivnih enzima. Ekstruzioni refleks (izbacivanje jezika) ne nestaje pre 16. nedelje. Prerano uvođenje može izazvati alergijske reakcije poput nadutosti, crvenila oko usta, povraćanja, proliva, ospe i sekrecije iz nosa.

Posledice zakasnelog uvođenja​

Odlaganje čvrste hrane posle šest meseci dovodi do neadekvatnog unosa kalorija i gvožđa, što rezultira anemijom, lošim napredovanjem i zastojem u rastu. Novija istraživanja pokazuju da odlaganje uvođenja žitarica nije zaštita od alergije.

Neophodno gvožđe​

Gvožđe je esencijalno jer se njegove rezerve donete rođenjem istrošavaju. Ono je potrebno za hemoglobin, mioglobin i razvoj mozga. Nedostatak gvožđa ima dugoročne posledice: smanjene mentalne funkcije, nižu inteligenciju i lošiji školski uspeh.

Deci do godinu dana potrebno je dnevno 10 miligrama gvožđa. Najbolji izvori su majčino mleko, formula i žitarice obogaćene gvožđem.

Idealne žitarice​

Žitarice predstavljaju odličnu prvu hranu jer sadrže balans ugljenih hidrata, proteina i masti. Preporučuju se pirinčane i kukuruzne žitarice jer su lako svarljive i ne sadrže gluten.

Treba početi manjim količinama (postepeno do 120–150 mililitara), davati kašičicom, nikad bočicom.

Povrće pre voća​

Tri nedelje posle žitarica, može se početi sa piureom od povrća (krompir, šargarepa, bundeva, grašak). Voće se uvodi kasnije, prvo kao sok, zatim kao kaša.

Povrće se uvodi pre voća, jer započinjanje slatkim ukusom može da učini povrće manje ukusnim. Kiselo voće se ne preporučuje dok beba ne prihvati ostalu hranu. Bobičasto voće čeka do godinu dana.

Meso – izvor gvožđa​

Meso se uvodi krajem šestog meseca. Gvožđe iz mesa bolje se resorbuje nego iz biljaka, sa manjim rizikom od alergija. Početno se preporučuju ćureće i jagnjeće meso. Uvek se daje sa povrćem: prvo pasirano, zatim gnječeno, pa seckano.

Jaja i mlečni proizvodi​

Žumance (posle šestog meseca) treba tvrdo kuvano, sa povrćem ili žitaricama, do tri puta nedeljno. Belance se uvodi tek posle prvog rođendana.

Jogurt i meki sirevi mogu se dodati oko sedmog meseca. Kravlje mleko je nepodesno jer ne obezbeđuje sve neophodne hranljive materije, siromašno je gvožđem i može izazvati gubitak krvi kroz digestivni trakt.

Što beba može da pije?​

Voda je ključna jer čini više od 75% zapremine tela odojčeta. Bebe na prirodnoj ishrani zadovoljavaju potrebu sisanjem, ali trebalo bi ponuditi vodu, posebno u toplim danima. Za formulom hranjene bebe, flaširana voda je bezbednija do početka čvrste hrane.

Kako nastaje kašalj?​

Kašalj je odbrambena reakcija organizma. Nadražaj disajnih organa pokreće refleks koji počinje dubokim udahom, praćenim snažnim izdahom sa suženjem dušnika i grkljana. Izdah je toliko snažan da izbačene kapljice letitaju brzinom preko 150 km/čas.

Najčešće pokretače refleksa čine infekcija i alergija. Strano telo ređe uzrokuje kašalj.

Vrste kašlja​

Postoje dve osnovne vrste: suvi (neproduktivni/nadražajni) i vlažni (produktivni).

Suvi kašalj nastaje zbog direktnog oštećenja gornjih disajnih puteva. Respiratorni virusi ranjavaju sluzokožu, čime se oslobađaju nervni završeci. Česti uzrok je slivanje sekreta iz nosa nizbrdo u grlo i dušnik.

Dete kašlje u napadima, ponekad povraća, a povećani napori samo dodatno oštete već oštećenu sluznicu. Suvi kašalj je retko pratilac ozbiljnih respiratornih bolesti kod dece.

Vakcinacija (imunizacija) je proces kojim se postiže otpornost prema bolestima, koje uzrokuju različiti infektivni činioci.

Šta je vakcina?​

Vakcine predstavljaju grupu imunobioloških proizvoda koje sadrže antigene za stvaranje specifičnog imuniteta protiv infektivnih agenasa, toksina ili drugih antigenih komponenti.

Vrste imunizacije​

Postoje dve glavne vrste: aktivna imunizacija primenom vakcina i pasivna kroz serume ili gotova antitela (imunoglobulini).

Sastav vakcina​

Vakcine se prave od ubijenih mikroorganizama, oslabljenih (atenuisanih) mikroorganizama, prečišćenih antigenih frakcija, toksoida ili sintetisanih proteina.

Vrste vakcina​

Žive vakcine – napravljene od atenuisanih mikroorganizama, pružaju najbolju zaštitu (BCG i OPV).

Mrtve vakcine – od ubijenih ili inaktivisanih mikroorganizama, zahtevaju revakcinacije (IPV vakcina).

Osobine dobre vakcine​

Moraju biti neškodljive i delotvorne, izazivati dugotrajni imunitet, biti dobro prečišćene, bez štetnih proteina, bez teratogenih ili kancerogenih efekata, i pravilno čuvane u hladnom lancu.

Obaveznost imunizacije​

U zemlji postoje obavezne imunizacije regulisane zakonom (difterija, tetanus, pertusis, dečja paraliza, morbili, rubella, mumps, meningitisi) i neobavezne (gripa, rotavirus).

Postvakcinalne reakcije​

Sve neželjene, postvakcinalne reakcije, daleko blaže i ređe se javljaju od komplikacija koje bi mogle nastati od bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija.

Blage lokalne reakcije​

• Otok, bolna osetljivost
• Povećanje limfnih čvorova
• Lokalni čvorić oko BCG vakcine

Blage sistemske reakcije​

• Povišena telesna temperatura
• Slabost, malaksalost
• Glavobolja
• Osip po telu (MMR)
• Povećanje pljuvačnih žlezdi
• Bolovi u mišićima i zglobovima

Teške lokalne reakcije​

• Apsces na mestu primene (BCG)
• Abcedirajući otok limfnih žlezdi
• Bolan otok na većem delu tela

Teške sistemske reakcije (izuzetno retke)​

• Anafilaktička reakcija
• Poremećaj svesti
• Konvulzije
• Produžen vriskav plač beba
• Cerebralna ataksija
• Bulbarna paraliza
• Meningoencefalitisi i encefalopatije

Praktični saveti po vakcini​

BCG – Aplikuje se pri rođenju. Mesto primene može nabubreti i napraviti promenu sličnu gnojnoj promeni. NE DIRATI! Sama će se otvoriti i iščistiti, ostavljajući ožiljak kao dokaz uspešne vakcinacije.

Hepatitis B – Tri doze (pri rođenju, posle mesec dana, nakon 6 meseci). Preporučuje se lokalno hlađenje hladnom vodom.

DiTeP – Tri doze plus revakcina. Očekuju se lokalni bolni, crveni otoci i povišena temperatura do 72 sata. Važno je lokalno hlađenje u prvih 6 sati, imati antipiretike pripremljene.

Polio vakcina – Obično živa oralna (OPV). Jedina reakcija je da dete ne jede kako treba. Ne davati varalicu ili hranu/piće 30 minuta posle primene.

Act Hib/Hiberix – Tri doze sa DiTePerom. Protiv hemofilusa influenzae, čestog uzročnika meningitisa kod beba. Nema nusreakcija.

MMR – Blage reaktivne reakcije se javljaju 7–10 dana posle primene. Ako se pojavi temperatura, dati antipiretike. Osip, otok limfnih i pljuvačnih žlezdi spontano prolaze za 3–4 dana.